-Če­tr­de­set­dvo­go­di­šnji Ko­la­ši­nac Ne­boj­ša Ne­no Ćet­ko­vić do­sad je uče­stvo­vao na dva ma­ra­to­na – u Be­o­gra­du i u Am­ster­da­mu. Pla­ni­ra da is­tr­či ma­ra­to­ne u Či­ka­gu, Bo­sto­nu, To­ki­ju i Lon­do­nu, a kru­na nje­go­ve ma­ra­ton­ske ka­ri­je­re će bi­ti ako us­pi­je da tr­či i u Austra­li­ji.
– Na ho­land­ski ma­ra­ton sam oti­šao za još jed­no par­če se­be i još jed­nu po­bje­du nad so­bom – ka­že Ćet­ko­vić.
On je pr­vu po­bje­du u no­vi ži­vot­ni dnev­nik upi­sao uče­šćem na Be­o­grad­skom ma­ra­to­nu.
– U Am­ster­dam sam oti­šao za dio onog ne­ka­da­šnjeg Ne­boj­še ko­šar­ka­ša. Ka­žu, ako že­liš da pro­mi­je­niš ži­vot, is­tr­či ma­ra­ton. U mom ži­vo­tu ta re­če­ni­ca ima bu­kval­no zna­če­nje. Uče­šće na Be­o­grad­skom ma­ra­to­nu bi­lo je pre­kret­ni­ca u mom ži­vo­tu. Be­o­grad­ski ma­ra­ton je bio po­sve­ćen mo­joj maj­ci i mo­joj dje­ci, a ovaj dru­gi ma­ra­ton zna­či da sam pro­bu­dio se­be – is­ti­če Ne­boj­ša.
U dir­lji­voj is­po­vi­je­sti ovog biv­šeg nar­ko­ma­na i al­ko­ho­li­ča­ra do­mi­ni­ra od­luč­nost da bu­de bo­lji otac, sin i čo­vjek. Za­hva­lju­ju­ći vo­lji, ka­že on, uspio je da se otr­ge od dro­ge i al­ko­ho­la.
Ne­ka­da je va­žio za do­brog ko­šar­ka­ša i smi­je­ši­la mu se bli­sta­va ka­ri­je­ra. Bio je vri­je­dan uče­nik i rad­nik u po­ro­dič­nom po­slu. Me­đu­tim, vo­đen, ka­ko ka­že, ne­kom na­ka­rad­nom mo­dom, de­ve­de­se­tih go­di­na je do­šao u do­dir sa po­ro­kom ko­ji ga je uma­lo ko­štao gla­ve.
– Ras­pad mog ži­vo­ta po­čeo je sa raspadom Ju­go­sla­vi­je. Za­ne­ma­rio sam ono što sam bio, če­mu me je maj­ka uči­la, oko me­ne se ru­šio ci­je­li je­dan si­stem vri­jed­no­sti, sve što sam vo­lio i ci­je­nio. Pod­le­gao sam po­ro­ku. Umje­sto da „mu­škost” po­ka­zu­jem bro­jem po­stig­nu­tih ko­še­va i uspje­šnih tre­nin­ga, po­čeo sam se do­ka­zi­va­ti ko­li­či­nom is­pi­je­nih al­ko­hol­nih pi­ća. Ka­sni­je je do­šla i dro­ga... Ta­ko sam po­čeo da za­bo­ra­vljam ko sam i što sam. Na sre­ću, nar­ko­ti­ci i al­ko­hol ni­je­su me pot­pu­no uni­šti­li. Osta­lo je ljud­sko­sti u me­ni, a ona me je na­tje­ra­la da se otrg­nem od zla –na­gla­ša­va Ne­boj­ša.
Čvr­sto je od­lu­čio da se bo­ri sa po­ro­kom i kre­nuo je pu­tem opo­rav­ka.
– Mo­je ozdra­vlje­nje je po­če­lo od­la­skom kod po­ro­dič­nih pri­ja­te­lja u Šved­sku. Ta­mo mi je ne­ka­da­šnja su­gra­đan­ka Ma­ri­na Vla­ho­vić pru­ži­la po­dr­šku i mo­ti­va­ci­ju. Sa njom sam po­čeo da tr­čim. Pr­ve po­bje­de nad so­bom ostva­rio sam tr­če­ći po vi­kin­škim šu­ma­ma. Ma­ri­na je ču­de­sna že­na. Po­red ogrom­ne se­strin­ske po­dr­ške i lju­ba­vi, uli­la mi je sa­mo­po­u­zda­nje i vje­ru da mo­gu da se vra­tim u Ko­la­šin i po­gle­dam su­gra­đa­ni­ma u oči. S njom sam učio po­no­vo da „ho­dam”. Vra­ti­la me je sve­mu ono­me što sam osta­vio zbog dro­ge i al­ko­ho­la. Ni­je bi­lo la­ko. Te­gob­no je bi­lo iza­ći na uli­cu, me­đu lju­de, sa te­re­tom i ži­gom ne­ka­da­šnjeg nar­ko­ma­na i al­ko­ho­li­ča­ra. Ipak, lju­di su me po­dr­ža­li, vje­ro­va­li su da je mo­gu­će iz­lje­če­nje, da ću ima­ti sna­ge – ka­že naš sa­go­vor­nik.
Od­lu­čio je da ži­vot po­sve­ti mi­si­ji za po­moć mla­di­ma ka­ko bi im uka­zao na zam­ke dro­ge i al­ko­ho­la i da ta­kav ži­vot ne­ma svr­hu.
– Pla­ni­ram i osni­va­nje udru­že­nja. Na­mje­ra mi je da for­mi­ram uto­či­šte za sve one ko­ji že­le da iza­đu iz če­lju­sti za­vi­sno­sti, ali i da po­sto­ji mje­sto za edu­ka­ci­ju mla­dih. Isto­vre­me­no ape­lu­jem na po­slo­dav­ce da biv­šim za­vi­sni­ci­ma pru­že pri­li­ku za za­po­sle­nje. Ne­ka pre­po­zna­ju u na­ma dru­ga­či­ju, pro­dor­ni­ju sna­gu, za­hva­lju­ju­ći ko­joj smo se iz­bo­ri­li sa bo­le­šću. Tra­ži­mo no­vu šan­su – bor­ci smo. Za­po­sle­nje će bi­ti pru­že­na ru­ka za put u zdrav ži­vot – na­gla­ša­va Ne­boj­ša.
On se za­la­že za stro­gu kon­tro­lu to­če­nja al­ko­ho­la, ka­ko ma­lo­ljet­ni­ci ne bi bi­li u pri­li­ci da ga kon­zu­mi­ra­ju. To je, pod­vla­či on, od pre­sud­ne va­žno­sti.
U svo­joj bor­bi, na sta­zi ko­ja je bi­la pu­na tr­nja, Ćet­ko­vić je na­šao „du­šev­no uto­či­šte” u tr­ča­nju. To ga vra­ća u ži­vot, da­je mu sna­gu, ener­gi­ju i pod­sti­če ga da bu­de još bo­lji. J.Š.